Mozda je Marta bila prava za njega. Mozda su njene usne uvek oivicene savrseno ,crvenim ruzem bile upravo one sto ljube nezasito.
Mozda talasi njenih bokova dok ga zavodljivo mame su bili oni koji su mu mutili svest. Mozda kratka decacka kosa na njenom neznom zenstvenom licu cinila je spoj dva sveta. Mozda je nacin na koji je upijala pogledom bez treptanja,kada pobesni bio ono sto mu je gadjalo u zicu. Mozda je ta zica tada bila naelektrisana i samo cekala dasak vetra od njenih uzdaha da se pokrene, da pozeli da je zastiti i uzme od svih i svega, mozda.
Mozda je bezrazumno sve to pustio pri svakom sumraku. Mozda pri prvim zracima mesecine pretvarao se u vuka samotnjaka. Mozda je bolno zavijao do svitanja,mozda Marta nije bila vucica sa kojom je mogao da mirno usni i u najdubljem mraku.
Mozda je svaku noc ta ista Marta u suzama odlazila od njegovog odbijanja,mozda je zelela bolje za sebe,mozda ni sama nije znala da moze bolje.
Mozda ona nije svesna toga da je jos samo jedna vise ''Marta'' u njegovom prolaznom ispraznom lutanju i besmislu...
Mozda je on covek koji je od prevelike zelje ustuknuo nad svim vrednim u zivotu. Mozda je njemu najteze da se svako jutro budi pored senke onog sebe od pre i pored gigantske kukavice danas.
Mozda ga vise od njenog zaborava plasi to sto ga je stavila na onu policu starih potrosenih prica,mozda i zato sto zna da ipak korice i listove njega cuva i ponekad dodirne usput.
Mozda je sebican i los jer za tren zaboravi Martu i druge zene. Mozda je on samo bezvredna cestica. Mozda se opet i vrati na tu bezvrednost koju je ona toliko volela,mozda je nece zaboraviti jer joj nisu bile bitne mane,mozda je nece zaboraviti,a mozda vec jeste.
Mozda sam ja TA , mozda sam i ON ,mozda pak ona tuzna MARTA ,a mozda samo znam odlicno koliko nas u zivotu sve kosta to prokleto, klimavo i klempavo zlocudno MOZDA.
Mozda talasi njenih bokova dok ga zavodljivo mame su bili oni koji su mu mutili svest. Mozda kratka decacka kosa na njenom neznom zenstvenom licu cinila je spoj dva sveta. Mozda je nacin na koji je upijala pogledom bez treptanja,kada pobesni bio ono sto mu je gadjalo u zicu. Mozda je ta zica tada bila naelektrisana i samo cekala dasak vetra od njenih uzdaha da se pokrene, da pozeli da je zastiti i uzme od svih i svega, mozda.
Mozda je bezrazumno sve to pustio pri svakom sumraku. Mozda pri prvim zracima mesecine pretvarao se u vuka samotnjaka. Mozda je bolno zavijao do svitanja,mozda Marta nije bila vucica sa kojom je mogao da mirno usni i u najdubljem mraku.
Mozda je svaku noc ta ista Marta u suzama odlazila od njegovog odbijanja,mozda je zelela bolje za sebe,mozda ni sama nije znala da moze bolje.
Mozda ona nije svesna toga da je jos samo jedna vise ''Marta'' u njegovom prolaznom ispraznom lutanju i besmislu...
Mozda je on covek koji je od prevelike zelje ustuknuo nad svim vrednim u zivotu. Mozda je njemu najteze da se svako jutro budi pored senke onog sebe od pre i pored gigantske kukavice danas.
Mozda ga vise od njenog zaborava plasi to sto ga je stavila na onu policu starih potrosenih prica,mozda i zato sto zna da ipak korice i listove njega cuva i ponekad dodirne usput.
Mozda je sebican i los jer za tren zaboravi Martu i druge zene. Mozda je on samo bezvredna cestica. Mozda se opet i vrati na tu bezvrednost koju je ona toliko volela,mozda je nece zaboraviti jer joj nisu bile bitne mane,mozda je nece zaboraviti,a mozda vec jeste.
Mozda sam ja TA , mozda sam i ON ,mozda pak ona tuzna MARTA ,a mozda samo znam odlicno koliko nas u zivotu sve kosta to prokleto, klimavo i klempavo zlocudno MOZDA.
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар