Gospodjica Pufna

Ista haljina,isti dečko

Pravi letnji dan u Beogradu,asfalt se topi,sladoled se topi,oči se pomalo pare na divnim momcima za koje se pitamo odakle su izmilili i gde su bili celu zimu? Verovatno u teretani,ne zameramo im. U jednom lokalu se pije kafa,u sledećem ice tea i tako u krug ceo dan,ima se malo više vremena. Sretnemo poneku poznanicu koja nas je cele zime ignorisala,a sada nas ljubim tri sata i prepičava u nimalo kratkim crtama neke dogodovštine,čudno al već viđeno. Bučno kako je i došla tako i odlazi, čkiljavi pedofili sa susednog stola pilje bez prestanka,rekla bih im- stidite se svojih godina,a ustvari- jebite se!!

Zveramo u ljude i oni u nas,sve je manje više regularno,fleka na haljini od sladoleda i pčela koja mi teroriše glavu,mahnito mlatim rukama,panika i smeh. Ugledasmo nju,u prvi mah ne obraćajući pažnju sa kim je. Imala je istu haljinu kao ja,nosila ju je sa manje samopouzdanja i smejala se prilično čudno. Bila je jedna od onih suviše glasnih devojaka,svi su okretali. Ista haljina držala nam je pažnju sve do momenta dok već izgustirana devojka nije prestala da se cereka,krenula sam da skrenem pogled i susrela se sa poznatim očima. Trepnula sam brzo ne bih li izbrisala tu sliku iz glave i pozvala se na paranoju,ali to je i dalje bio ON. Srce mi preskače,možda me strefi srčka,dace Bog.mislim se u sebi. Gleda ispred sebe,ne u nju,zamisljen je,a ona se cereka i povrh sveg bezobrazluka i ukradenog autfita,ukrala mi je i oci,samo su njene bile druge boje,ali isto su sijale,onim sjajem koji je samo on davao nesebično. U trenutku ne znam dal sam više ljuta na nju i njenu sreću ili sebe i na to što sam nekada ja bila takva. Oseća moj pogled na sebi i strelja me tim smaragdnim očima večitog vuka samotnjaka,to večitog sada zvuči baš ofucano. Na tren ili dva zaboravila sam da dišem,da govorim,da postojim. Mučni smešak pojavio se kao bela zastava,značio je oprosti,izvini za sve,vidiš znaš i uvek si znala ali sada je tako. Nisam mu uzvratila osmehom,gledala sam u njega kao u svakog drugog prolaznika,a bio je sve samo ne bilo ko. Odšetao je sa njom dalje,a ja sam ćutala još par minuta i nasmejala se,znala sam tajnu koju smo ćutali a svi su je znali odavno – nijedna kopija nikad neće zameniti original,tako ni ona neće tom hladnom srcu biti to što ću uvek biti ja- sjaj u očima. Možda će ona jednog dana prošetati u venčanici meni namenjenoj sa njim do oltara,ali kunem se ni tada neću plakati,bar ne naglas.