Gospodin vece i gospodjica jutro

Otvorila je oci kao da je celu noc spokojno spavala,a ni tren nije mirno lezala. Zraci sunca bude njeno obnazeno telo,vazduh mirise na leto,sve se cini kao savrseno jutro,kao prelepa slika,samo sto nije. Na sekund ili dve pomislila je da je tu pored nje,ali ubrzo shvatila da je otisao,zveckanje kljuceva,zvuk tisine.
Ne,nije to prvi put da je tako,samo sto svaki put veruje da ce se nekad navici na to,a nikad joj to istinski ne uspe,to boli,to je najvise boli,vise od njegovog koraka koji odlazi.

Nije ona jedna od prevarenih ni ljubavnica,varate se,ali nije je nista manje bolelo telo gladno njegovih dodira,spaljeno njegovim napustanjem i konstatnim vracanjem,ona je cutala,sve je vristalo u njoj.

Ali eto svaki put kad mu je bila preblizu padale su maske,sve zidine rusile su se u komadice,ogoljena stajala je pred njim i nije mislila na ono sutra,sasvim svesna kakvo ce ono biti,osecala je tako,radila je tako. Mislio je da je poseduje,zato sto ju je uvek imao,siguran u sebe,siguran u njenu lojalnost,nimalo svestan slomljenog srca koje ce ga rastrgnuti pitanje je trenutka. Opet je cutke ispratila pogledom korake do vrata,zagrizla do krvi usnu u tisini,zaspala sa svojim nemirima i njegovim mirisom medju prstima.

.....to be continued...