Alter ego u kavezu

I nije ona potapala alkoholom pakao u sebi, samo je zelela talase. Da nesto prosara to beznadje i pomiluje vrelinu koja steze i gusi vesto. I ovaj kostur i leptir i sat sa raspadnutim mehanizmom delovi su mene, pazle koje niko jos nije spojio u nesto novo i celo. I ulepsacu taj bol, nakititi ga svim bojama i neznim notama,da niko ne nasluti njegove grmljavine i sivilo.
Umetnici su samo deca koja su prezivela u svetu odraslih i sacuvala svoje niti. Zagrlio si me svojim mrakom i zvezdama,volela sam tvoje sve.

I plesemo zagrljeni po krhotinama casa i srca nasih, i mesa se krv i vino,razliva po tlu... Zaboravila bih te al taj ples pun bola i ljubavi bio je nas nemi zavet.
Zasekla sam mesec nezno i precizno,imao je boju narandze i tek pri srzi mogao si da mu opipas puls,njemu jednako ko i meni tek nakon zaranjanja u dubine i kopanja po bicu.

Dodirni me moj kisni oblaku,osenci me tvojim sivilom i protresi grmljevinom tog uplasenog srca.
Ja sam se promenila ti i ne toliko.

 Promenila sam sve na sebi i u sebi sto sam mogla,poboljsala ojacala,zaboravila i upecatljivo zapamtila,osim tebe. Ti si  TI i u mom svetu gde greske ispravljam,ljude modifikujem i osluskujem,sve moram predvideti i znati, TI si prosto konstanta. Jezivo iritantan kada se zainatis, nemilosrdan kad se ucutis i neobicno nezan kad me ulubis tim rezedo ocima. Utisnes svoje misli i emocije u moje telo kao u glinenu figuricu pa strpljivo cekas da se prime i osuse na meni. I tako do kraja sveta i vremena.