Miris cimeta

Upijas kisu,udises kozu,brises prstima svaku boju mene. Tako si besramno odnosio sve,kao da je tvoje,a nije smelo da bude.. Alkohol,miris toplog jutra i nota tvog starog parfema uvek ce me podsecati na ljubav. Nema vise krvi u nasim tananim venama,ni srce vise ne pumpa jako,tiho kucka tek ponekad,tek onako zagrebucka o vrata secanja kao mace zeljno paznje...

Ne smem klonuti! Rasiri krila lepitirova umesto jedara da prosaraju belinu oblaka,daj mi ruku i zatvorenih ociju veruj,da li mozes to? Ja znam da si ti okruglasti mesec koji pluta polako,ali ja cu ti promeniti tok,ja cu te probuditi,to najbolje znam,toga se najvise kod mene i plasis. Nisi se izgubio,samo hodas po ivicama moga puta,krijes se vesto,od sebe i drugih.

Zgasnuli su fenjeri onog juce,onog sad,opet sam izgubljena,opet trazim nesto,ali sada te bar drzim za ruku,sa tobom tragam za necim. Za cim ne znamo ni ti ni ja,ali ti konci sto su nam dlanove vezali vuku nas..i nikad se necemo zavrsiti..nikad zakucati na vrata kraja..