Kad osetim da mi trnu prsti znam da stize onaj stari talas secanja i znam,nosi tebe,mnogo tebe.
" Dodji da se idealizujemo, dodji da se lazemo, dodji da se povredjujemo pa u tisini lecimo,dodji." Govoris mi tako tiho i ubedljivo, nacinjes mi dusu nostalgijom,onom najvernijom o bolu i ljubavi.
Zazmurim i napravim korak u prazno, ka ponoru , najdubljem ponoru sebe. I ne znam dokle ce se nasi zivoti sudarati,a u beskraj uvek rasipati?? I dok oblecem oko tvog obrisa satkanog od nekog davno proslog vremena, secam se..
Secam se oporih usana natopljenih vinom, secam se smeha do suza, secam se naseg sveta koji nikog nije primao i koji niko nije shvatao,ali su svi zeleli da se osecaju tako bezbrizno ko mi, secam se prve noci i zadnjeg jutra, secam se poslednjeg preplitanja prstiju. Do koske si me boleo.
Zelje su gusta magla kada ih zele samo dve kukavice.
Tvoje srce kentaura ne da nikome da stigne do mene,ne da mene meni. Odakle ti pravo da me vodis daleko od stvarnosti, da me diras u rane golim rukama? Nasao si me na tom mestu gde si me zadnji put i ostavio. Ja sam nastavila da zivim,samo ponekad svratim tu znas,a ti si bezao od tog mesta a svi drumovi belosvetski vratili bi te na taj mali poplocani pravougaonik da cutke stojis do mene.
Ne umes ti sa recima,ljuto ratujete vec predugo,a meni su tvoje reci trebale i ono ''Volim te" i ono "Odlazim" .
Tvoj bes, on je bio moj kec u rukavu, kada te je svet cinio besnim, kada si prezirao ljude tu sam na scenu stupala ja. Ponosno jedini clan ansambla mira. Kada bih zakoracila na skripave daske tvojih razgaljenih dana svetlo bi dobilo boje. Tvoje oci umirile bi treptaje, tvoje usne sa spokojem uronile u moj dlan i tada tih par sekundi svet bi bio savrsen....za oboje..
I prelako cu u buducnosti prosipati reci i govoriti o osecanjima,znas naucila sam to nakon svega a bila sam tako slicna tebi, kukavica koja oseca i cuti. Govoricu naglas sve,govoricu i o nekom kog cu zvati ''ljubavi'' a nikad osecati tako. I znas jos nesto samo jednom u zivotu volis nekog svim bicem, ti si bio moje ono ''vise od sveg na svetu'' i znam da ti to sada nista ne znaci ali zelela sam da znas.
I jos nesto,hvala ti. Znam da znas koliko si me povredjivao ne moras me tako zbunjeno gledati, da hvala, hvala na tome sto sam prozivela bajku i sto sam naucila iz nje mnogo. Da nije samo srecan kraj pravi kraj i da nije sreca biti bezgresan i uvek u pravu.
I zauvek cemo ostati ono dvoje,ja ona sto te gleda sa obozavanjem a ti onaj koji nju obozava vise no sto bi smeo da prizna,dva felericna i beskrajno romanticna kretena.
I ne bih umela da te opisem bolje ljudima,uvek ces ostati ono davno izgubljeno JA.
" Dodji da se idealizujemo, dodji da se lazemo, dodji da se povredjujemo pa u tisini lecimo,dodji." Govoris mi tako tiho i ubedljivo, nacinjes mi dusu nostalgijom,onom najvernijom o bolu i ljubavi.
Zazmurim i napravim korak u prazno, ka ponoru , najdubljem ponoru sebe. I ne znam dokle ce se nasi zivoti sudarati,a u beskraj uvek rasipati?? I dok oblecem oko tvog obrisa satkanog od nekog davno proslog vremena, secam se..
Secam se oporih usana natopljenih vinom, secam se smeha do suza, secam se naseg sveta koji nikog nije primao i koji niko nije shvatao,ali su svi zeleli da se osecaju tako bezbrizno ko mi, secam se prve noci i zadnjeg jutra, secam se poslednjeg preplitanja prstiju. Do koske si me boleo.
Zelje su gusta magla kada ih zele samo dve kukavice.
Tvoje srce kentaura ne da nikome da stigne do mene,ne da mene meni. Odakle ti pravo da me vodis daleko od stvarnosti, da me diras u rane golim rukama? Nasao si me na tom mestu gde si me zadnji put i ostavio. Ja sam nastavila da zivim,samo ponekad svratim tu znas,a ti si bezao od tog mesta a svi drumovi belosvetski vratili bi te na taj mali poplocani pravougaonik da cutke stojis do mene.
Ne umes ti sa recima,ljuto ratujete vec predugo,a meni su tvoje reci trebale i ono ''Volim te" i ono "Odlazim" .
Tvoj bes, on je bio moj kec u rukavu, kada te je svet cinio besnim, kada si prezirao ljude tu sam na scenu stupala ja. Ponosno jedini clan ansambla mira. Kada bih zakoracila na skripave daske tvojih razgaljenih dana svetlo bi dobilo boje. Tvoje oci umirile bi treptaje, tvoje usne sa spokojem uronile u moj dlan i tada tih par sekundi svet bi bio savrsen....za oboje..
I prelako cu u buducnosti prosipati reci i govoriti o osecanjima,znas naucila sam to nakon svega a bila sam tako slicna tebi, kukavica koja oseca i cuti. Govoricu naglas sve,govoricu i o nekom kog cu zvati ''ljubavi'' a nikad osecati tako. I znas jos nesto samo jednom u zivotu volis nekog svim bicem, ti si bio moje ono ''vise od sveg na svetu'' i znam da ti to sada nista ne znaci ali zelela sam da znas.
I jos nesto,hvala ti. Znam da znas koliko si me povredjivao ne moras me tako zbunjeno gledati, da hvala, hvala na tome sto sam prozivela bajku i sto sam naucila iz nje mnogo. Da nije samo srecan kraj pravi kraj i da nije sreca biti bezgresan i uvek u pravu.
I zauvek cemo ostati ono dvoje,ja ona sto te gleda sa obozavanjem a ti onaj koji nju obozava vise no sto bi smeo da prizna,dva felericna i beskrajno romanticna kretena.
I ne bih umela da te opisem bolje ljudima,uvek ces ostati ono davno izgubljeno JA.
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар