Da mozete da imate svoju crnu rupu gde svet nestaje šta bi bilo u njoj? Ko bi bio tu i kako bi izgledao taj vaš kutak mira i mraka?
Moja bi bila prošarana zvukom mora, mirisom kokosa, vrtela bih se beskonačno na ringišpilu, a za ruku drzao bi me on i ništa mi telo ni duša ne bi trazili.
Gde biste vi putovali? Ja baš tamo gde mogu da dišem, gde me niko ne vidi i ne dira, gde sam ja-ja a mi srećni, ko god ti MI bili.
Zvuči ljudima strašno i asocira ih na neku apokalipsu, na neke ponore, ne shvataju da u svakom mraku kad sklopimo oči otvaraju se te ''Nove dimenzije''.
Beg od površnosti je najbolji plan za putovanje koji ćete doziveti ikad! Dubine mora plaše mnoge,
a one dovoljno radoznale i zeljne novog privuku i omoguće im čuda tih ponora.
Ti mnogi nikad neće saznati to za njih će površina mora biti limit. a sve ispod strašno i nedodirljivo, kakva šteta.
To su one loše crne rupe koje se projektuju u ljudima, ograničenost i strah. Ruku ta ruku u tu rupu onda upadne i kajanje. No kroz zivot naučite jednu prostu lekciju,manje peče i manje muči pokušaj pa makar i neuspešan,nego odustajanje.
Najveće kajanje u zivotu vrati nam ta ista crna rupa straha, kada uvidimo da smo mogli da pomeramo planine mislima da smo se samo usudili.
Pomazim moju unutrasnju galaksiju i kazem : '' Dobro si ti ispala kakva si mogla biti oblikovana sadašnjim trenutnkom i ovim okruzenjem, dobar borac sa strahovima. ''
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар