Jezi me ovaj osećaj, tvoj miris koze u mom nosu, načinje celo moje biće. Pričamo dodirima najbolje. Trebaš mi- Volim te. Slobodnaaaaaaaa sam!!
Zvezdana kiša probušila je gume ovog našeg fucnutog audija boje raspuklog maka. Šta je to za dvoje grešnika koje je sudbina uljuljkala ,nahranila večno gladne kokosovim mesom i pitkom vodom sa izvora.
Uspi mi malo talasa u soljicu onu za kaficu,moju omiljenu sto se preliva u svim bojama kad je dotakne sunce. uspi da se razbudim,da se uverim dal je san ili java.
I poljubi me sad, dotakni moju prirodu sa tvojim mraščnim i razornim haosom, umešaj prste da umrse mi kosu i misli i pojačaj osećaje do kraja.
Srpom mesečevim sećiću nam oblake za slatke snove, zemlja počela je da nas zulja svojim korenjem prošlosti.
Nemam nameru da se plašim više,naplatite mi te naše kofere od bola i dodajte još koji tuđi nije mi teško,ja sad mogu i tuđe da istrpim.
Vuče me za ruku da pozurim,nešto se dogadja.
Kiša. Mnogi je smatraju uznemirujućom i negativom,mračnom,ali ne i mi,bar ne kada smo zajedno.
Osećaj nevaznosti sveta i ljudi oko nas dok nas bockaju hladnocom te kapljice sto se lepe za kozu.
Gurkas me da te uhvatim pod ruku,ne znam ni sama zasto tako smo uvek šetali. Mada drhtimo oboje od hladnoće,nijedno ne pušta. Koračamo veselo, a onda trčimo ni kraljice Natalije,patike mi šljapkaju veselo, prislanjas obraz uz moj da mi pokazes kako ti je hladno. Gledam te. Volim te.
Idemo ne znam ni gde,ni ti,ali nije nas briga,idemo negde dokle god nas koraci ne izdaju.
Taj dodir nemarni u vazduhu ,moze da pobedi i vreme...
Svaka takva kisa donese mi u talasima nas,pretvori u malecku mrvu i odnese u nepoznatom smeru. Grizu me te emocije što se nikako ne gase,ali volim sto pamtim i što s tobom imam šta da pamtim,pa makar me zivu pojelo jednog dana,u slast.
Zvezdana kiša probušila je gume ovog našeg fucnutog audija boje raspuklog maka. Šta je to za dvoje grešnika koje je sudbina uljuljkala ,nahranila večno gladne kokosovim mesom i pitkom vodom sa izvora.
Uspi mi malo talasa u soljicu onu za kaficu,moju omiljenu sto se preliva u svim bojama kad je dotakne sunce. uspi da se razbudim,da se uverim dal je san ili java.
I poljubi me sad, dotakni moju prirodu sa tvojim mraščnim i razornim haosom, umešaj prste da umrse mi kosu i misli i pojačaj osećaje do kraja.
Srpom mesečevim sećiću nam oblake za slatke snove, zemlja počela je da nas zulja svojim korenjem prošlosti.
Nemam nameru da se plašim više,naplatite mi te naše kofere od bola i dodajte još koji tuđi nije mi teško,ja sad mogu i tuđe da istrpim.
Vuče me za ruku da pozurim,nešto se dogadja.
Kiša. Mnogi je smatraju uznemirujućom i negativom,mračnom,ali ne i mi,bar ne kada smo zajedno.
Osećaj nevaznosti sveta i ljudi oko nas dok nas bockaju hladnocom te kapljice sto se lepe za kozu.
Gurkas me da te uhvatim pod ruku,ne znam ni sama zasto tako smo uvek šetali. Mada drhtimo oboje od hladnoće,nijedno ne pušta. Koračamo veselo, a onda trčimo ni kraljice Natalije,patike mi šljapkaju veselo, prislanjas obraz uz moj da mi pokazes kako ti je hladno. Gledam te. Volim te.
Idemo ne znam ni gde,ni ti,ali nije nas briga,idemo negde dokle god nas koraci ne izdaju.
Taj dodir nemarni u vazduhu ,moze da pobedi i vreme...
Svaka takva kisa donese mi u talasima nas,pretvori u malecku mrvu i odnese u nepoznatom smeru. Grizu me te emocije što se nikako ne gase,ali volim sto pamtim i što s tobom imam šta da pamtim,pa makar me zivu pojelo jednog dana,u slast.
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар