Pepeo

Ljubav je najveci pokretac u zivotu i najjveca zamka za ciste duse. Razum nam daje dar bistrog uma,medjutim kao i svako ljudsko bice od krvi i mesa svakom se desi. Sta se desi? Pa emocija,koja neretko ne bira ni vreme ni mesto,ponajmanje ka kome ce se razviti.

Tada se desava jedna magija gde vidimo samo dobro,samo potencijal, samo svetlost i ni tren ono mracno sto nas okruzuje. Ne osetimo ni to da nas lose drustvo i mrak necije duse grli i polako nagrizaju. Najmanje od svega osetimo da zalivamo mrtvu biljku,trulu dusu i da u tom potapamo sebe.
Iritira njihove demone dobrota ,ne umeju ti pajaci da igraju fer plej.

Malo po malo dogorevaju cigarete, spaljuju se noci i svitanja, Preskupo te kosta nemir, ne spavas,ne jedes,ne zivis jer se preispitujes. Najveci greh je da te neko navede da sumnjas u sebe u svoju cistotu i ispravnost.  Vreme je da ustanes i suocis se makar te to pretvorilo u kamen. Ne brini se, putevi ce ti doneti jednom ludog umetnika kome ce biti izazov da od tog kamena isklese najlepse delo. Da ozivi svaki osecaj koji je ta hladna stena proizvela u njegovom umu.

Sta god radio ne krivi sebe,intuicija je morala nekad odmoriti, nije zivot samo lako i lepo. Bol je rast.
Zivot je eho, danas sutra ili ono sto se cini daleko,kad tad tvoja cistota vratice ti se trceci,grleci ludo i zavrteti te tako da zaboravis sve lose, izbrisace svaku suzu za sekund.

Zapamti najveca hrabrost je ziveti onda kad se cini da nema zivota u tebi. Nastavi da koracas jer nisi do ovde dosao samo da bi stao,ima jos mnogo kilometara za tebe i svakog. Na kraju dana razumi jedno da bi bio jak moras da naucis da se boris SAM .

Plava rapsodija

Volim kišu jer sam samo sirena koja je daleko od svog mora.to je nostalgija mili. Nismo stigli da se ljubimo tamo gde zvezde miluju nebo, bežala sam toliko dugo da kad sam zastala shvatila sam da ti vise nisu tu.

No nije to bitno mili naćiću te već, ti znaš da sam i dalje tvoja devojka sa Cardaš nogama koja ne zna za stajanja,niti za umor, naćiću te igrajući po svetu. Zadnji takt kucnuću stopama kada te ugledam.
Usne će se spojiti tada kao najjaci prasak talasa o stene,rasprsnuću se u milion kapljica bez grama kajanja,nestaću u vazduhu kao tiha melodija,bez tela i oblika,samo sreća i iskrice.

Tvoje usne opore od cigareta nežno ce zagrebati moju dušu,volim taj osećaj gde se mešamo ko voda i boja,bez platna bez forme.samo čista magija. Šta je miran san s njima u odnosu na ono širom otvorenih očiju sa tobom? Samo farsa lažnog sna, mirna luka za nemirne brodiće,ne umem ti ja to.

 I tvoj glas,Bože tvoja glas, razoruža me za delić sekunde i sve bih ti dala, sve bih mogla i umela. Onda zaćutis i upiješ me tim očima beskraja, ti momenti večno ce me ciniti živom.

Igram na sve ili ništa u ovoj noći,oprosti mi grehe,oprosti mi želju za tobom koja nemirno treperi pred nama,znam da nemam prava, ali volim te nekako neobično obično i tako prirodno.