Samo jedna suza izdajički se otela dok sam ispuštala dim niz usne, oblak beline ocrtavao je tvoj lik kako nezno spušta mi poljubac na čelo. Sagori sa mnom do pepela, daj mi prste da unazad vratim kazaljke, ne da menjam, volim "te" od nekad tebe i mene, te glupe zaljubljene NAS.
Ponekad pomislim, nacrtala bih te, ali ne znam u kom obliku? Kako se opisuje i skicira ono sto vam kola po venama , ono sto udišete i izdišete već 7 godina bez prestanka i opet vam fali?
Svaki put se sapletem o tvoje ćutanje i svaki put rezim kao vučica dok ne progovoriš, a ti me pomiluješ tim osmehom tuznog pajaca i umiriš sve nemire što bukte nemoćno.
Zauvek je tako loša reč...
Natopljene su ove stranice dahom prošlosti, a ovi obrisi tog juče gore kozu kao zar, naša ljubav postala je mali,prljavi pikavac. Pokidaću sva pravila sa sebe, kao šavove starih rana, pustiti iz grudi taj krik zarobljenog ratnika . Zauvek cu uvezbano ponavljati taj ples sa tobom, do kraja sveta i vremena, taj ples dvoje beznadeznih slučajeva koji ne veruju u nista, osim u taj trenutak i taj ples.
Usnama oseti moj puls, govori li i dalje šesto jezika kada si blizu? Šapuce li tiho da te volim ili te vešto laze da drugi su me oteli od tebe?
Šta kaze tvoja kukavica u grudima? Šta bi mi više i imali uopšte da kazemo? Godine su odnele reči i one sto smo predugo ćutali i ove što sada treba da se rode. Godine su donele druge ljude, donele su nova jutra i stare zelje, nove-stare ljubavnike u magli.
Ponekad pomislim, nacrtala bih te, ali ne znam u kom obliku? Kako se opisuje i skicira ono sto vam kola po venama , ono sto udišete i izdišete već 7 godina bez prestanka i opet vam fali?
Svaki put se sapletem o tvoje ćutanje i svaki put rezim kao vučica dok ne progovoriš, a ti me pomiluješ tim osmehom tuznog pajaca i umiriš sve nemire što bukte nemoćno.
Zauvek je tako loša reč...
Natopljene su ove stranice dahom prošlosti, a ovi obrisi tog juče gore kozu kao zar, naša ljubav postala je mali,prljavi pikavac. Pokidaću sva pravila sa sebe, kao šavove starih rana, pustiti iz grudi taj krik zarobljenog ratnika . Zauvek cu uvezbano ponavljati taj ples sa tobom, do kraja sveta i vremena, taj ples dvoje beznadeznih slučajeva koji ne veruju u nista, osim u taj trenutak i taj ples.
Usnama oseti moj puls, govori li i dalje šesto jezika kada si blizu? Šapuce li tiho da te volim ili te vešto laze da drugi su me oteli od tebe?
Šta kaze tvoja kukavica u grudima? Šta bi mi više i imali uopšte da kazemo? Godine su odnele reči i one sto smo predugo ćutali i ove što sada treba da se rode. Godine su donele druge ljude, donele su nova jutra i stare zelje, nove-stare ljubavnike u magli.
.jpg)