Sreca.Ljubav.Raspadanje

Sada cutim,za 5 minuta cu vristati kao da mi kozu kidaju sa tela,kao da me razapinju na krst necasnih,vristati sigurna da ce mi biti lakse,ne ta bol nikada nece otici,taj grc u srcu uvek ce me preseci,kad se najmanje nadam..

Znam teske su ove reci i ovakva priznanja,ali eto suocite se vi kad ja ne mogu.Ja koja sam uvek sve mogla,da,da nije bilo tog rebusa koji za moje spretne prste nije bio igra da se resi,nije postojalo nista sto bi moju jasnu sliku zamutilo,eto to sam vam bila ja. Volela bih da moze da oseti pedeseti delic ovoga sto osecam sad,jer ljubav nije prepoznao,a javila mu se,kunem vam se,okrenuo je glavu.
Ruzne su ti te reci sto biras,al ti si lep,uvek sam u tebi videla sve,nema na cemu,jedina sam verovala. To je tekst jos jednog pohabanog scenarija koji nikad nije ugledao svetlost dana,nase uloge vidjene su u toliko losih adaptacija.

Na vrhovima prstiju

Nahrani me s ljubavlju,to je misao koja joj je prolazila kroz glavu. Bila je zeljna,bila je zedna svega onog nakon tog preplitanja tela,nakon vrelih uzdaha i nakon tupe tisine.

U sopstvenom cistilistu sabirala je misli i oduzimala bol,lepo se snalazila,zenski hrabro.
Sve sto mu nije govorila cinilo se da isparava iz njenog vrelog tela,tek tako nestaje u vazduhu,a dusa otrovana i zelena tapkala je u mestu,sve sa njim zaustavljalo je vreme...zivot..

Zelela je ona sve sto i druge zene,muza,decu i srecan zivot,samo je problem sto je njega zelela mnogo vise,po tome se razlikovala cak i od onih ocajnih devojaka koje su se nespretno saplitala oko njegovih stopa.

Borila se za njega i verovala i onda kad je i Bog digao ruke,toliko i tako ga je volela. To je proslo vreme,volela,mozda ga i dalje voli ali ne tako bezumno. Sada je ona ta sa dzoker kartom u ruci,ona odlucuje i ona se ne nada,ona vise nije ONA ista,ona to nikada vise nece biti.